Dizajn "honde sivik" u hečbek varijanti je bio prava mala revolucija. Futuristički pristup projektovanju je imao svoje opravdanje i u potpunosti je u funkciji ergonomije kada je reč o enterijeru, odnosno u funkciji aerodinamike, gledano spolja. Već prvi kilometri razbijaju sve predrasude o tome da je ovaj auto namenjen prvenstveno impulsivnim "klincima". Jednostavno, sve je u funkciji udobnosti i nesvakidašnjih voznih karakteristika.
Tačno je da je "spejs šatl" dizajn komandne table naporan za snalaženje u prvom trenutku, ali kada se jednom savlada raspored tastera i komandi, shvatate da je u stvari sve lako dostupno i podređeno ergonomiji. Kada posle "sivika" sednete u neki drugi, klasičan automobil C segmenta, imate osećaj kraćeg putovanja u prošlost.
Hondini inženjeri i dizajneri su pustili mašti na volju pa su napravili i atraktivni taster za startovanje motora po ugledu na trkačke automobile. Na žalost, nisu do kraja ostali dosledni u kreativnosti, pa se za davanje kontakta ipak koristi klasičan ključ. To operaciju startovanja motora čini malo komplikovanijom, jer prvo morate da desnom rukom okrenete ključ koji se nalazi na standardnom mestu, a onda drugom rukom da pritisnete taster alnasera i držite ga dok motor ne proradi. Da je bar ponuđena varijanta sa hends fri otključavanjem – sve bi bilo mnogo atraktivnije i lakše. Međutim ta opcija ne postoji čak ni na spisku dodatne opreme.
Poseban utisak je ostavila ručica šestostepenog manuelnog menjača. Ne samo što izgleda atraktivno, već tako se i ponaša u vožnji. Prvo oduševi "klik-klik" zvuk prilikom svake promene stepena prenosa, a onda njena preciznost i dobro odmereni prenosni odnosi. Istovremeno, veoma direktan upravljač natera vozača da stekne utisak kao da se nalazi u pravom sportskom automobilu. Međutim, "sivik" je vrlo prijateljski raspoložen i ne zahteva nikakav napor u svakodnevnoj vožnji. Naprotiv, odlična upravljivost i moć kontrole rasterećuju vozača i vožnju čine lakom i zabavnom.
Strogi i disciplinovani Japanci nisu okolišali u pogledu izbora motora. U ponudi su dva benzinca relativno male zapremine i jedan prilično veliki dizel motor.
Benzinac od 1,8 litara u test autu se pokazao kao veoma temperamentan i elastičan, tako da možete da ga vozite vrlo mirno. Tada možete povoljno da prođete sa potrošnjom i dostignete fabrički deklarisan prosek od 8,4 l/100 km. Ipak, teško je odoleti uživanciji u vožnji pri višim obrtajima koje ovaj motor vrlo rado prihvata. U tom slučaju treba računati na potrošnju od oko 10 l/100 km gradske vožnje.
Auto delovi na sajtu Auto Delovi
Oglasi
петак, 18. фебруар 2011.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар